4. NASTAVAK DISKUSIJE

/teme: europske integracije, kazalište, demokracija, televizija, ksenofobija, egzistencijalizam, alkoholizam, moda, itd./

GAZDA i MACO sjedaju za stol. LILI i MARIO zagrljeni u uglu. Ulazi novo lice - ĆMEDO. Stupa na pozornicu tegleći televizor na ramenu.
ĆMEDO (televizor nosi tako da mu ne vidimo lice; njegovo lice vidimo na televizoru koji nosi - ono govori): Imal sam stvarno loš dan!... Imal sam loš mesec, godinu i desetljeće!... Al dan posebno! Moral sam maznut televizor iz dječjeg vrtića!
Ćmedo stavlja televizor na šank i gasi ga.
Ulazi ZERO.
ZERO (smijući se, drogirano, svima): Hej, evo vam televizije!
ĆMEDO na šanku nalazi bombu i uzima je i diže ruku u zrak, s glupim osmijehom.
Svi ga prate pogledom punim dosade.
ĆMEDO (držeći bombu): Kaj me gledate!?
MACO (ustajući se): Ma, daj...
GAZDA (ustajući se): Pa, dokle...
ĆMEDO (teatralno izvuče osigurač iz bombe): Kaj mislite? Da ne bum sve digel u zrak!...
U nevjerici, svi odu iza šanka, u zaklon.
ĆMEDO (dok oni idu u zaklon): Ee, imal sam strašno loš dan. Loš mesec. Registracija mi istekla, tehnički nemrem proć. Celi i Ana - me jebu! Ee, imel sam lošu godinu, a ni prošla ni bila dobra!... I još nemam za pivu popit!
ZERO (iza šanka, oprezno): Ćmedo, jel to neki reket?
ĆMEDO: Reket? Ne, kuiš, ovo ti je kinder-jaje, jeboti!
GAZDA (diplomatski): Zero hoće da kaže, oćeš možda da popiješ nešta, na proračun od kuće?
ĆMEDO (promišljajući): Može... (vrati osigurač) pet pivi!
GAZDA (izlazi iz zaklona, publici): Uvek će da bude problema, al će da ih rešavamo jedan po jedan. (Ćmedu) Evo može ovako: dam ti jedno pivo (LILI mu pruža bocu), a posle ćeš da dobiješ još - ako se priključiš u naše partnerstvo za okrugli stol. I da se pacifizuješ, normalno.
ĆMEDO: Pet pivi, u ratama?
GAZDA (prilazi Ćmedu): Može, al pod uslovom: da prihvatiš neke demokratske standarde!
MACO dolazi za Gazdom.
ĆMEDO (s "ajde, ajde" facom, daje bombu Macu): Dobro, može
ĆMEDO otpije iz boce.
MACO (Ćmedu, s prezirom): E, isti si ko moja stara!
ĆMEDO (nakon velikog cuga, Gazdi): I kaj veliš, neki pakt?
GAZDA: Ma, ne, okrugli stol od kultura?
Svi se vraćaju za stol.
ĆMEDO: Kultura?
GAZDA: Dabome!
ĆMEDO: Kultura, pa kaj to još postoji? (Zeru:) Kuba me, ne?
ZERO: Ne, fakat.
ĆMEDO: Nevjerovatno! (ustaje dok objašnjava) A baš sam se danas šokiral u gradu! Ono, ja hodam ulicom i odjednom vidim, piše: "kazalište lutaka". Stanem i blenem, ono, ko na nekom tripu, i mislim si, pa čekaj, pa kaj to još postoji?!... Kuiš, ono, pa ja sam mislil da su to ukinuli sad kad je demokracija... Nis mogel sebi doć, jeboti, ono, prođeš sva sranja u životu, mislim, nismo deca, ne... Nema pionira, umro Tito, nema Jugoslavije, nema Bosne, al ono, čovječe: kazalište lutaka još postoji! Pa nevjerovatno, jebomipas! (Nagne iz boce.)
ZERO (u mikrofon, omamljeno, u mlakar-maniri): Lijepo, vidim da si zainteresiran za našu večerašnju temu. Samo, ne shvaćam odakle to jedno apriorno protivljenje lutkarskom kazališnom izričaju?
ĆMEDO (prilazi Zeru, kaže u mikrofon, tiho): Ništa. Sam sam mislil da su to ukinuli sad kad je demokracija...
GAZDA (Ćmedu): Ajde, sedi. I nemoj da piješ iz boca.
ĆMEDO (ostaje stajati): E, kak ste me iznenadili, ono, (počeše se po zatiljku) kultura? I kaj, sedite tak, normalno u birtiji, i to je to?
GAZDA: Da.
ZERO: I još čekamo televiziju. Al pravu.
ĆMEDO: Kaj, (pokazuje na televizor što ga je stavio na šank) misliš da je ova plastična?
ZERO: Ma okej je, neg zašto je tegliš na ramenu? Nisi valjda postao ovisnik?
ĆMEDO (uvrijeđeno, ustaje): Misliš, ono: ja da prodajem stvari za dop?
ZERO: Ma ne, neg ono: ovisnik o televiziji. Čuo sam da ima toga masu, samo se zataškava. A, to bi moglo bit to, jel. Tip fura televiziju na ramenu i čim vidi šteker - zum! I krene namještat antenu.
ĆMEDO: E, čovječe, kak da ti objasnim... Kad si ti zadnji put videl Celog?
ZERO: Pa ima dobrih par godina.
GAZDA (Ćmedu): Pa di je? Je otiša negde?